Suđenje Karadžiću: novi test za Haški tribunal

08/09/2008

Haške sudije i tužioci žele da izbegnu da se ponovi nezavršeno suđenje Slobodanu Miloševiću

(Razni izvori -- 22/07/08 - 04/09/08)

Bivši vođa bosanskih Srba Radovan Karadžić: obraćanje medijima 3. marta 1994. u Moskvi (levo); na nedavno objavljenoj fotografiji 22. jula posle hapšenja (u sredini) i na svom prvom pojavljivanju u Haškom tribunalu 31. jula. [Geti Imidžis]

Više od dve godine posle iznenadnog prekida suđenja za ratne zločine pokojnom srpskom predsedniku Slobodanu Miloševiću, slučaj protiv još jedne ključne ličnosti balkanskih sukoba tokom 90-ih godina vratio je u centar pažnje Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).

Bivši vođa bosanskih Srba Radovan Karadžić uhapšen je u jednom beogradskom predgrađu 21. jula. Devet dana kasnije, srpske vlasti predale su ga Haškom tribunalu, gde će odgovarati na optužbe za genocid i ratne zločine, proistekle iz sukoba u Bosni i Hercegovini (BiH) od 1992. do 1995. godine.

Ratni predsednik Republike bosanskih Srba, kasnije preimenovane u Republika Srpska (RS), najviši je zvaničnik, pored Miloševića, kome se sudi pred Haškim tribunalom.

Dopunjena optužnica u 11 tačaka, izdata u maju 2000, koja je zamenila optužnicu objavljenu u julu 1995, tereti Karadžića za razne ratne zločine protiv nesrba, uključujući istrebljenje, ubistva, progone, deportacije, nečovečno postupanje, terorisanje i uzimanje talaca. Karadžić se tereti i za genocid zbog 44-mesečne opsade Sarajeva i masakra u Srebrenici 1995, najgoreg zločina u Evropi od Drugog svetskog rata.

Serž Bramerc, belgijski pravnik koji je nasledio Švajcarkinju Karlu del Ponte na mestu glavnog tužioca Haškog suda, želi da izbegne da se ponovi Miloševićevo suđenje, koje se oteglo duže od četiri godine, da bi se na kraju završilo bez presude u martu 2006. godine. Bivši srpski predsednik, zbog čijeg je lošeg zdravlja više puta prekidan sudski postupak, umro je od srčanog napada u svojoj zatvorskoj ćeliji 11. marta te godine i predmet protiv njega zatvoren je tri dana kasnije.

Haški tužioci i sudije kritikovane su tada zbog neefikasnog suđenja. Odluka tužilaštva da u jedan predmet spoji tri posebne optužnice protiv Miloševića u vezi sa sukobima u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu sa ukupno 66 tačaka, naveden je kao jedan od glavnih razloga predugog suđenja.

Odugovlačenju suđenja doprinele su i političke tirade Miloševića, koji se branio sam. Iako su sudije povremeno isključivale njegov mikrofon, mnoge su kritikovali zbog toga što su mu dozvoljavali da opstruira postupak i ismeva sud.

Bramerc je tokom preliminarnog saslušanja 31. jula potvrdio da njegov tim proverava i ažurira aktuelnu optužnicu. Svrha toga je da se obezbedi da optužnica odražava postojeću sudsku praksu, činjenice koje je sud već ustanovio i dokaze prikupljene u poslednjih osam godina. Izdavanje izmenjene optužnice očekuje se krajem septembra.

Kao i njegov bivši mentor, Karadžić planira da se na suđenju brani sam. Očekuje se i da će koristiti sličnu taktiku kao i Milošević da bi zakomplikovao stvari.

Muslimanka koja je preživela genocid u Srebrenici 1995. godine u Sarajevu, 29. avgusta, gleda živi prenos suđenja Radovanu Karadžiću u Hagu. [Geti Imidžis]

U svom prvom pojavljivanju pred sudijama Haškog suda 31. jula, Karadžić je odbio da se izjasni za optužbe koje mu se stavljaju na teret, rekavši da ih još uvek proučava. Još jedno početno pojavljivanje bilo zakazano za 29. avgust. Pošto je bivši vođa bosanskih Srba opet odlučio da se ne izjasni, sudija Jain Bonomi, koji je predsedavao drugim saslušanjem, upisao je "nisam kriv" za svaku tačku optužnice u Karadžićevo ime, u skladu sa procedurama Tribunala.

Karadžić je rekao da mu sudi "NATO sud" koji namerava da ga likvidira.

"Duboko sam uveren da se ovaj sud lažno predstavlja kao sud međunarodne zajednice", rekao je Karadžić Bonomiju 29. avgusta. Od 1. avgusta podneo je desetak različitih predloga, uključujući dva zahteva predsedniku Haškog tribunala Faustu Pokaru.

Oba zahteva, podneta 18. avgusta, pozivala su na izuzeće sudije Alfonsa Orija i drugih sudija iz Holandije iz svih pravosudnih postupaka u Karadžićevom predmetu.

Karadžić je ustvrdio da je Ori, predsedavajući Prvog sudskog veća, pristrasan prema njemu. Prema njegovim rečima, Ori ima "lični" interes da ga osudi da bi potvrdio njegove presude u drugim predmetima.

Pokar je na kraju preneo Karadžićev predmet Trećem sudskom veću, kojim predsedava jamajčanski sudija Patrik Robinson, a u kome su Bonomi i francuski sudija Žan-Klod Antoneti.

U još najmanje dva podneska sudskom registru, Karadžić se žalio na nepravilnosti oko njegovog hapšenja u Srbiji i tvrdio da je bio žrtva neprestanog "medijskog lova na veštice" koji ozbiljno ugrožava njegove izglede da mu se pošteno sudi.

Karadžić je takođe oživeo tvrdnje koje odavno cirkulišu o tajnom sporazumu o imunitetu sa američkim izaslanikom Ričardom Holbrukom, koji je posredovao potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma (DMS) 1995. kojim je okončan rat u BiH.

Prema Karadžićevim rečima, Holbruk mu je obećao da mu se neće suditi u Hagu pod uslovom da nestane iz političkog i javnog života i ne ometa sprovođenje DMS. Karadžić je pozvao sud da pozove Holbruka, bivšeg američkog državnog sekretara Medlin Olbrajt i bivšeg haškog tužioca Ričarda Goldstona da svedoče.

Britanski sudija Jain Bonomi, predsedavajući suđenja protiv ratnog vođe bosanskih Srba Radovana Karadžića, govori pred Haškim tribunalom na suđenju 29. avgusta. [Geti Imidžis]

Holbruk je negirao da je sklopljen bilo kakav sporazum o imunitetu. On je rekao da nikada ne bi podržao takvu ideju zato što bi bila neetična i nemoralna.

Goldston je, na drugoj strani, odbacio Karadžićeve optužbe da je bio pod pritiskom američkog Stejt departmenta da ukine optužnicu.

"Ni Amerikanci ni bilo koja druga vlada nisu mi nikada tražili da odustanem od optužnice protiv Karadžića", rekao je Goldston, a preneo B92 7. avgusta.

Čak i ako je navodni sporazum stvarno postojao, bilo bi "potpuno irelevantno za legalnost postupka" zato što Holbruk nikada nije bio službenik tribunala, dodao je Goldston.

Osporavajući postojanje navodne Karadžićeve nagodbe o imunitetu sa Holbrukom, haški tužioci odbacili su i njegove pritužbe na nepravilnosti tokom njegovog prvog pojavljivanja. Tokom tog saslušanja, nije mu bilo dozvoljeno da pročita izjavu na sudu, ali mu je umesto toga dato dva minuta da rezimira sadržaj te izjave.

Proći će više meseci pre nego što suđenje počne, verovatno početkom iduće godine. Bramerc smatra da će biti kompleksno, ali kaže da je namera njegovog tima da predstavi njegov slučaj "na najefikasniji način".

Ako bude proglašen krivim, Karadžić bi mogao da bude osuđen na doživotnu robiju.