Odbegli optuženik za ratne zločine: Ratko Mladić

25/07/2008

Bivši komandant bosanskih Srba Ratko Mladić sada je na vrhu liste najtraženijih optuženika MKSJ, posle hapšenja Radovana Karadžića. Mladić je u bekstvu od 2000. godine.

(Razni izvori)

Ratko Mladić. [Arhivski snimak]

Bivši komandant bosanskih Srba Ratko Mladić jedan je od najtraženijih optuženika Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). On je prvo bio optužen zajedno sa bivšim predsednikom bosanskih Srba Radovanom Karadžićem u julu 1995. godine. MKSJ je potvrdio drugu optužnicu u novembru iste godine. Sud je u novembru 2002. izdao izmenjenu optužnicu kojom je obuhvaćen period između 12. maja 1992. i 22. decembra 1996. godine.

Mladić je rođen 12. marta 1943. u Kalinovniku, u Bosni i Hercegovini (BiH). Posle obuke na vojnoj akademiji Jugoslovenske narodne armije (JNA) u Beogradu, pristupio je JNA kao redovni oficir. Bio je poslat u Knin, u Hrvatskoj, 1991. godine, kao komandant 9. Korpusa JNA. U aprilu 1992. preuzeo je komandu nad Drugom vojnom oblašću JNA, sa sedištem u Sarajevu. Narednog meseca postao je komandant glavnog štaba Vojske Republike Srpske (VRS) i na toj funkciji ostao do decembra 1996. godine.

Optužnica tereti Mladića, na osnovu njegove individualne i nadređene krivične odgovornosti, po 13 tačaka za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja zbog progona, ubistava, deportacije i nehumanog postupanja, terorisanja i uzimanja talaca, u kojima je on navodno učestvovao. Pored toga, on se suočava sa dve tačke koje ga terete za genocid zbog -- uključujući, ali ne isključivo -- masakra oko 8.000 dečaka i muškaraca bosanskih Muslimana tokom srpskog napada na sigurnu zonu UN Srebrenicu u julu 1995. godine.

Prema optužnici, Mladić "je počinio ili na neki drugi način pomogao planiranje, pripremu ili izvršenje namerne delimičnog uništenja nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe bosanskih Muslimana kao takve, iz Ključa, Kotor Varoši, Prijedora, Sanskog Mosta i Srebrenice".

U optužnici se takođe navodi da su od maja 1992. godine snage pod Mladićevom komandom gađale iz snajpera i granatirale grad Sarajevo, ubijajući i ranjavajući civile i zavodeći time teror nad stanovništvom. U opsadi prestonice BiH koja je trajala 44 meseca je, kako se izveštava, ubijeno oko 10.500 osoba, uključujući 1.800 dece, a ranjeno je 50.000 ljudi.

Bivši komandant VRS je, prema optužnici, delujući samostalno ili u dogovoru sa drugima, učestvovao u zajedničkom kriminalnom poduhvatu u BiH težeći "eliminaciji ili stalnom uklanjanju, silom ili drugim sredstvima, bosanskih Muslimana, bosanskih Hrvata ili drugog nesrpskog stanovništva iz velikih oblasti u toj zemlji".

Optužujući Mladića za nadređenu krivičnu odgovornost zbog činjenja i nečinjenja u periodu između 12. maja 1992. godine i 22. decembra 1996, tužioci MKSJ rekli su da je kao najviši oficir VRS u to vreme on bio podređen samo predsedniku bosanskih Srba. "Kao takav imao je sveukupnu nadležnost i odgovornost za funkcionisanje VRS. Bio je odgovoran za planiranje i usmeravanje svih operacija VRS i za nadgledanje aktivnosti svih podređenih oficira i jedinica kako bi osigurao da se njegova naređenja sprovode."

Mladić je takođe navodno snosio individualnu odgovornost za ratne zločine "koje je planirao, podsticao, naredio, počinio ili u čijem je planiranju, pripremi ili izvršenju na drugi način pomogao".

Po okončanju sukoba u BiH Mladić se vratio u Beograd, gde je živeo slobodno pod zaštitom bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića i često se pojavljivao na fudbalskim utakmicama, u restoranima i na crnogorskim plažama. Nakon što je reformska vlada na čelu sa pokojnim premijerom Zoranom Đinđićem došla na vlast -- posle zbacivanja Miloševićevog režima u oktobru 2000 -- Mladić je navodno napustio Beograd kako bi izbegao moguće hapšenje i izručenje Haškom tribunalu.

Međutim, bivša glavna tužiteljka MKSJ Karla del Ponte više puta je insistirala da se taj begunac nalazi u Srbiji, gde uživa zaštitu vojske. Beogradske vlasti su to demantovale.

Međutim, krajem 2004. godine pojavila su se otkrića koja su potkrepila tvrdnje del Ponteove. Izveštaj koji je krajem novembra objavio sarajevski dnevnik uključivao je Mladićeve vojne dosijee, koji su pokazivali da je razrešen dužnosti u Jugoslovenskoj vojsci 2001, a u VRS 2002. godine. Nekoliko dana kasnije predsednik Srbije Boris Tadić potvrdio je da je Mladić redovno dobijao penziju od srpsko-crnogorske vojske i da je njegovo pravo na to neopozivo.

Diplomatski izvori takođe su ukazali da je na leto 2004. Mladiću pruženo utočište u vojnom kompleksu u blizini grada Han Pijesak u istočnoj BIH i da je živeo u Srbiji početkom juna te godine.