Činjenice
Uspostavljena: 1993. godine (Sporazumom iz Mastrihta)
Prethodile su joj: Evropska zajednica, Evropska ekonomska zajednica, Evropska zajednica za ugalj i čelik
Zemlje članice: Austrija, Belgija, Bugarska, Kipar, Češka Republika, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksembrug, Malta, Holandija, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Velika Britanija
Zvanični kandidati za članstvo: Hrvatska, Makedonija, Turska Zvanični jezici: bugarski, češki, danski, holandski, engleski, estonski, finski, franuski, namački, grčki, mađarski, italijanski, irski, letonski, litvanski, maltežanski, poljski, portugalski, rumunski, slovački, slovenački, španski, švedski
BDP: 10,6 biliona evra (2007)
Geografija
Kombinovana površina: 4.422.773 kvadratnih kilometara
Najviša tačka: Mon Blan (4.807metara iznad nivoa mora)
Morska obala: 69.342 kilometara
Klima: različita (pretežno primorska, kontinentalna i mediteranska)
Politicki sistem
Evropski savet (ES), sa po jednim predstavnikom svake države članice je najviše političko telo EU. Predsedavanje Unijom rotira se između zemalja članica, od kojih svaka na toj poziciji ima šestomesečni mandat. S obzirom da je to telo koje čine nacionalni lideri, ono de fakto utiče na politiku i odluke bloka.
Izvršno telo
Evropska komisija je izvršna poluga bloka. Ona inicira zakone i odgovorna je za dnevne operacije EU. EK čini 27 komesara, po jednog iz svake države članice, koji su zaduženi za različita politička područja.
Zakonodavna tela
EU ima dva zakondavna tela: Evropski parlament (EP) i Savet Evropske unije. Ona rade zajedno na izradi i usvajanju zakona.
Članove Evropskog parlamenta svakih pet godina biraju građani zemalja članica EU. Svaka zemlja dobija tačno određen broj mesta. Iako izabrani po zemljama, članovi Evropskog parlamenta povezuju se u skladu sa svojim političkim opredeljenjima.
Savet Evropske unije okuplja ministre iz zemalja članica koji razmatraju politiku bloka.
Pravosudni /Zakonodavni sistem
Evropski sud pravde, sa sedištem u Luksemburgu, najviši je sud EU i ima konačnu nadležnost u pogledu pravnih pitanja. Sud se generalno bavi slučajevima koje podnose zemlje članice. Niži sud poznat kao Prvostepeni sud bavi se predmetima koje pokreću pojedinci i kompanije.
U Strazburu u Francuskoj je 1950. godine osnovan Evropski sud za ljudska prava. Deo Saveta Evrope, sud se bavi slučajevima koji se odnose na narušavanje Evropske konvencije o ljudskim pravima.
